Nema svrhe da objašnjavam u kakavom sam se Bronksu obrela, kao i da u kraju imam tri radnje u koje ne bih kročila u životu da ne moram... Ekipa je uglavno "hašiš, hašis, kok"- sve i svuda.. Do centra: peške+bus+metro - čitav triatlon. Stan polako sređujemo, još uvek nemam stolicu i sto za kompjuter, pa moram da stojim dok mi kompjuter stoji na nekoj kutiji od home cinema koji još uvek nisam otpakovala da proverim da li radi...prođe mi garancija...
Evo ukratko o stanarima naše male hacijende u ulici São João, u vivendi Mendes. Dakle, kako živimo u porodičnoj kući sa nekoliko stanova koje je izgradio Ruijev deda, svako dedino dete je dobilo po jedan stan u istoj... Tako su moje komšije:
-tetka Beatriž koja je prostodušna i najsimpatičnija od svih. Beatriž živi u smrdljivom podrumu sa mikro kučetom vezanim za neki lanac. Iz njenog dvorista smrdi neka vlaga izmešana sa smradom tog tužnog kučeta, te taj prozor što gleda na njeno dvorište ne otvaramo. Ima i jednu mačku i goluba kog čuva u kavezu za papagaje. Ona inače živi sa sinom koji je razveden, i koji je verovatno samo uz pomoć boga izbegao smrt kada je bio na korak da mre od ciroze jetre.. Kada mu je doktor rekao da mu je ostalo nešto malo života, toliko se uplašio da se trgnuo i nikad više nije popio ni kap.
-druga tetka je tetka Elvira koja se u mladosti razočarala u ljubav i sada celu svoju ogromnu penziju troši na svojih četrdeset mačaka koje je iz drugog stana u centru morala da premesti u ovaj ovde kada su komšije počele da se učestalo žale na smrad...
-treći je nekakav stric Izidro i njegova zla žena Sidalija koje svi mrze jer ova više voli da se svađa nego 'leba da jede. Oni žive iznad nas i ujutru vuku stolice po pločicama iznad naše spavaće sobe.. Pu, Pu, da crknu...
- poslednja je tetka Emilija koja se sa nešto manje od sedamdeset punih godina razvela od teče Emilija kada je prešla iz katolicizma u mormone. Kaže da su joj se tada otvorili novi vidici, te je shvatila da je prethodnih pedeset godina bila udata za neemancipovanog taksistu kojem je brže bolje dala šut kartu i otišla da upiše psihologiju koju sada studira kao redovan student.. E, taj bivši teča Emilio joj je ostavio kera nemačkog ovčara koji ima ko zna koliko godina i koji nije naviknut na ovu kuću i dvorište, pa sada neprekidno zavija...
Tako je tetka Emilija ostavila teču Emilija, a teča Emilio ostavio nemačkog ovčara koji pati uz zvona obližnje crkve koja se javljaju svaki sat da uguše jauk sirotog psa.
Evo ukratko o stanarima naše male hacijende u ulici São João, u vivendi Mendes. Dakle, kako živimo u porodičnoj kući sa nekoliko stanova koje je izgradio Ruijev deda, svako dedino dete je dobilo po jedan stan u istoj... Tako su moje komšije:
-tetka Beatriž koja je prostodušna i najsimpatičnija od svih. Beatriž živi u smrdljivom podrumu sa mikro kučetom vezanim za neki lanac. Iz njenog dvorista smrdi neka vlaga izmešana sa smradom tog tužnog kučeta, te taj prozor što gleda na njeno dvorište ne otvaramo. Ima i jednu mačku i goluba kog čuva u kavezu za papagaje. Ona inače živi sa sinom koji je razveden, i koji je verovatno samo uz pomoć boga izbegao smrt kada je bio na korak da mre od ciroze jetre.. Kada mu je doktor rekao da mu je ostalo nešto malo života, toliko se uplašio da se trgnuo i nikad više nije popio ni kap.
-druga tetka je tetka Elvira koja se u mladosti razočarala u ljubav i sada celu svoju ogromnu penziju troši na svojih četrdeset mačaka koje je iz drugog stana u centru morala da premesti u ovaj ovde kada su komšije počele da se učestalo žale na smrad...
-treći je nekakav stric Izidro i njegova zla žena Sidalija koje svi mrze jer ova više voli da se svađa nego 'leba da jede. Oni žive iznad nas i ujutru vuku stolice po pločicama iznad naše spavaće sobe.. Pu, Pu, da crknu...
- poslednja je tetka Emilija koja se sa nešto manje od sedamdeset punih godina razvela od teče Emilija kada je prešla iz katolicizma u mormone. Kaže da su joj se tada otvorili novi vidici, te je shvatila da je prethodnih pedeset godina bila udata za neemancipovanog taksistu kojem je brže bolje dala šut kartu i otišla da upiše psihologiju koju sada studira kao redovan student.. E, taj bivši teča Emilio joj je ostavio kera nemačkog ovčara koji ima ko zna koliko godina i koji nije naviknut na ovu kuću i dvorište, pa sada neprekidno zavija...
Tako je tetka Emilija ostavila teču Emilija, a teča Emilio ostavio nemačkog ovčara koji pati uz zvona obližnje crkve koja se javljaju svaki sat da uguše jauk sirotog psa.
3 коментара:
Tako je! Uvek sam govorila da treba da pišeš memoare! Ovo nisu memoari nego ..hm..dnevnički zapisi ili ti modernim jezikom...blog. Dobro ti ide. Ko i uvek valjam se od smeha.
Draga moja Ema, obozavam tvoje tekstove...
Volim te i nedostajes mi vec ozbiljno.
Poljubi Andrea i Ruia.
Jako cesto mislim na tebe i tada sam uvek i srecna. Lepo.
quando vais a uma editora???ia vender buuuue! chika srba iz lx (aka a.protic)
Постави коментар