Sve je stvar dobre organizacije iliti Sezonski vodič za novopečene imigrante

Kada se iselite iz Srbije i odete u inostranstvo, a da pri tom to nije Arktik, apsolutno je za očekivati da će vam se gosti najavljivati u neizmernim količinama. Ta količina će se uvećavati srazmerno udaljenosti vašeg prebivališta u odnosu na velike vodene površine i turističke centre, a zavisiće od broja sunčanih dana u godini. U ovakvom koordinatnom sistemu, kriva će imati pikove negde od maja do oktobra, dok će se u negativnoj fazi nalaziti tokom narednih šest meseci, kada sunčani dani budu u opadanju. Imajte na umu da je gostima koji dolaze iz vaših rodnih krajeva najverovatnije potrebna viza kako bi stigli do vas, te i činjenicu da će se retko ko od njih upustiti u nešto takvo bez planiranog minimuma dana na putu, a što bi prema statistikama bilo oko dve nedelje. Ukoliko planirate maraton (dolasci gostiju vezani za odlazak prethodnih i tako više puta zaredom), znajte da je to poduhvat ravan ekspediciji u nepoznato. Moguće je da termin "planiranje" nije baš najsrećnije odabran, jer će se stvari uglavnom nametati same po sebi. Kako bilo, to će sasvim sigurno biti iskustvo vredno pažnje. Sa godinama, ono će se ponavljati, a veštine koje ćete razvijati tokom poseta, svrstaće vas u red visokokvalifikovanih turističkih vodiča. Sve to će vam biti zlata vredno ukoliko se jednom prekvalifikujete i otvorite sopstveni ugostiteljski objekat.

Savet: kako vas svaki iole nezahvalni komentar (najčešće izrečen nesvesno od strane vaših gostiju), ne bi duboko pogađao, i kako vas ne bi stizao beskonačan umor koji je često posledica konstantnog napora da ugodite svakome ponaosob, trudite se da se ponašate prema gostima onako kako to činite uobičajeno prema ukućanima. Nemojte se angažovati više nego što vaše fizičko i mentalno stanje dozvoljava, a pogotovu nemojte to činiti ukoliko se nalazite na samom početku maratona. Skromnim ljudima je dovoljno jako malo kako bi uživali u onome što im se nudi.

Kada tih par meseci poseta prođu, pozdravite se sa letnjim periodom i definitivno zaključite ocene, moći ćete konačno da odahnete. Kuća će biti prazna, kuvaćete kada vam se kuva, praćete kada vam se pere. Ako vam se pere. Ponašaćete se upravo onako kako ste u međuvremenu zaboravili da se ponašate. Jesenji period će biti pravi momenat da se posvetite sebi.
Ukoliko još uvek nemate sve neophodne papire, ili još uvek niste našli posao, (ili oba), možete početi da radite na uvećanju vaše zajednice. Tako ćete imati utisak da korisno trošite vreme van sezone. Ne dajte da vas obeshrabre priče o tome kako je neophodno mnogo novca da biste se proširili. Znate i sami da smo svi, makar jednom učestvovali u roditeljskim ispovestima poput: "kada smo se uzeli, nismo imali ni kašiku, ni viljušku", a nekako ispada da je većina nas nastala upravo pre nego je tih prvih godinu dana braka naših roditelja isteklo. Zahvaljujući familiji i nešto malo pomoći od strane države, uspešno ćete se pripremiti za pridošlicu. Tokom tih devet meseci, kada krenu ekstremno loši vremenski uslovi, možete se razonoditi renoviranjem vašeg stambenog objekta. Ukoliko je u pitanju iznajmljen prostor, jasno je da se ne vredi previše angažovati, te će malo šminke biti više nego dovoljno. Međutim, ako je u pitanju nekakva porodična nekretnina, pa makar i ona koja se ne može legalizovati zarad zle strine i strica iznad koji su nadogradili čardak ni na nebu-a tek nikako na zemlji - vredi se potruditi. Možda ne zbog bolne činjenice da to nikada neće biti vaše, ali da, zarad izbegavanja pneumonije bliskih članova porodice. Kao u Marfijevim pravilima, dešavaće se ono što najmanje očekujete. Tromesečna kiša će zadesiti zemlju nakon trideset godina, upravo kada se budete upustili u preduzimačke radove. Samim tim, radovi će se prolongirati sve više i više, a svaka zagrebana rupa će otvarati novu - uglavnom bez dna. Ako vaša kanalizacija i elektrika nije menjana proteklih 40 godina, smatrajte vašim zadatkom da upravo Vi pokrenete inicijativu da se sve to zameni novim. Ne dozvolite da vas zaustavi ni jedan zid ukoliko nije noseći, ili pak pločice čiji dezen otkriva neverovatan svet divljih patki koje lete na jug. Šareni čizmaci koje ste nekada kupili preko puta vaše stare kancelarije kako biste se vratili kući po neumornom pljusku, konačno će imati svoju primenu i van granica vaše rodne grude. Gumenjaci će biti nerazdvojni deo vašeg dnevnog stajlinga, i stajaće tik do vašeg kreveta kako biste bili spremni da u njih uskočite i tokom noći, dok budete bauljali u nešto što je nekada predstavljalo toalet.
Ipak, jednom kada vam se ponovo najave gosti za aprilsko/majske praznike, prepoznaćete znak za prekid radova i njihovo privođenje kraju. Majstori će po običaju kasniti, dani do otvaranja nove sezone će se odbrojavati, sve će biti gotovo u minut do dvanaest, a vi ćete biti apsolutno spremni da aplicirate za emisiju "Opening soon". Gosti će moći da uđu u vaš novi dom koji će odisati svežinom i još neosušenom farbom. U tom momenu, vi ćete biti na ulasku u treći trimestar trudnoće. U slučaju da niste sve priveli kraju, to oko trudnoće vam može dati malo vremena fore, jer ćete usput izbrojati da između datuma kada ste ostali u drugom stanju, i datuma kada vam je dr rekao da ćete se +/- poroditi, ima ukupno četrdeset nedelja, što mu dođe više od devet meseci. To skoro nikome nije jasno, jer vam spominju neke lunarne mesece koji nikako nisu vaša etalonska jedinica, ali će biti dobrodošli u situacijama kada vam ostane "za odraditi" još nešto tričave stolarije i keramike.

Takođe, srećna okolnost je da bad luck nema identičan "pattern" u svim zemljama, tako da ćete imati vremena da unapred pokupujete sve potrepštine za iščekivanog člana porodice. U suprotnom, možete samo da zamislite čega bi se supružnik nakupovao bez vaših sugestija i istreniranih organizacionih sposobnosti. Sve ponuđeno od strane rodbine i prijatelja prihvatajte, a babe i dede nemojte ni pomišljati da sprečite u odlasku u kupovinu.

Pomenuti aprilsko/majski prazinici, poznatiji kao "uskršnji raspust", doneće vam nove posete, ali ćete vi do tada biti već dovoljno okrugli da ih nećete moći pratiti u stopu. Pošaljite goste ponekad same, ponekad uživajte sa njima. Predlažemo vam da u tom periodu, kada vas hormoni već uveliko budu šamarali, odobrite posete isključivo onima za koje smatrate da će blagotvorno delovati na vas i vaše psihofizičko stanje. Dobro će vam doći prisustvo bliskih prijatelja, jer činjenica je da jednom kada roda sleti na odžak, nećete imati baš previše šansi za ponovna ćaskanja. Naravno, osim što će vam biti iznimno drago da ih vidite, novopridošli će zarad vas u dolasku morati da istrpe ulogu švercovanja rahat lokuma, vegete, švedskih pelena, Šaljićevog preparata protiv strija, raznijeh darova, i uopšte svega onoga čega su se vaši iz matice setili da bi vam možda zatrebalo, a da toga "ovde" nema.

Letnji dani će, kao što je objašnjeno na početku ovog teksta, doneti vizite u najavi, ali ćete, pošto ste sve lepo unapred isplanirali i konačno iskalkulisali datum rođenja novog člana, objasniti da upravo u tom periodu nećete imati vremena i mogućnosti za nove posete.
Napomena: Istrajte u tome! Leto najviše odgovara vašim poznanicima i rodbini da iskoriste babinje kao kvalitetan izgovor za putovanje u zemlje Mediterana!

Nakon ovog inicijalnog perioda, uslediće period "puženje, zubi, hodanje" tokom koga već možete razmotriti mogućnost da pozovete nekoga u pomoć. Jasno je da pričamo o pozivima upućenim isključivo onima koji vladaju veštinama poput menjanja pelena, sterilisanja bočica i ljuljanja već debeljuškastog bebca. Takođe, sva iskustva sa ojedenim dupetom biće više nego dobrodošla.

Kada sve ovo prođe, bićete spremni da obnovite gradivo. Od početka. Još jednom, dvaput, na vama je da odlučite. Do tada, nadamo se da smo bili od pomoći. Ukoliko se još uvek niste pronašli u datim situacijama, sačuvajte ovo izdanje "vodiča", kako bi vam plan i organizaciona šema bili pri ruci jednom kada i na njih dođe red.

U kući gospođe Pilar

U senci drvene bine koja je tu tokom letnjih meseci za svece, satima i bez reči sede i gledaju u crkvu. Jedan dolazi sa kučetom i tera ga da leže i ustaje. Životinja zvera i ovaj je cima povocem gore dole, pa kuče htelo - ne htelo, radi ono što mu je naređeno. Gazda se tupavo osmehuje a ostali- ruke u krilo i bulje. Svako sa samim sobom čeka sumrak - tombola, veselje, igranka, hej! Muškarce će uglavnom biti sramota, ostaće da sede za stolovima sa svojim brojevima, dok će žene igrati jedne sa drugima uz muziku nekakvog budibogsnama orkestra koji će se nacrtati na bini. Samo će onaj ludi iz sela sa kojim niko ne priča da igra u krug sam, dok će naokolo ispred muzikanata jurcati deca emigranata okupljenih kod svojih. Tako je leti u malom mestu Luz de Tavira.
Odatle, put se pruža uz duge ograđene plantaže pomorandži, poneku kuću sa dvorištem, jednu siromašnu piljaru i kontejner kod koga se skreće desno. Posle toga se ide još malo, sve dok ne izgubite osećaj da je more zaista iza vas. Kuća gospođe Pilar ima tri duguljasta prozora na ćošku koji je nekako više obao, pa ugao kuće u stvari ni ne postoji. Do kapije vodi prašnjavi put na kome spava žuto ućebano komšijsko kuče koje se stopilo sa izgorelom travom.
Gospođa Pilar živi u gradu i na našu sreću nema nameru da živi u kući. Visoka je i jaka žena, preplanula, lepa, u svojim ranim četrdesetim. Pilar nema prezime, ili ga barem nikada nije spomenula. Kako nas već poznaje, nema potrebe da čeka, i ključeve nam ostavlja na starom mestu kod uvenule muškatle. Imanje retko obilazi, dođe samo kada neko od gostiju ode i tada sa sobom vodi ženu da počisti kuću i promeni posteljinu i peškire. Činilo mi se da Pilar izdaje kuću od skora kako bi imala, što bi moja baba rekla "novaca", da je održava tokom godine. Mislila sam da smo do poslednjeg puta bili jedini posetioci, a onda mi je ovog leta rekla da poslednjeg dana boravka moramo da izađemo do podneva zbog novih gostiju.
Stvarno nisam mogla da joj kažem da ne želim ni sa kim da delim saznanje da njena kuća takva na tom mestu postoji, ili još gore - da može da bude još nečija na sedam dana. Umesto toga, samo sam crkla od ljubomore. Uostalom, ljudi koji dolaze u Algarve idu u skupe hotele i plaže sa ležaljkama i suncobranima, a ne kod gospođe Pilar! Želela sam da kuća ostane samo naša i ulivalo mi je nadu kada mi je Pilar jednom prilikom rekla da imaju problema da je izdaju jer ne izgleda luksuzno. Mesto gde je kuća skrivena je toliko malo, da čak nije ni selo. A nema ni ljudi. Samo ona žena što ima ućebanog Simu, par vikendaša i neka baba što drži tu piljaru pre krivine što ima unuku koja vozi Barbi tricikl u radnji.

Pilar je tu kuću nasledila. Možda kuća i nije samo njena, videla sam joj jednom majku. U odlasku, pre nego što su ti drugi došli, umesto Pilar je došla ona sa čistačicom...Izgledala je mlado, a i bila je pomalo u senci kada sam je videla, pa sam u prvi mah pomislila da joj je Pilar sestra.
Kada su nam kola stala u Taviri, muž gospođe Pilar nas je dovezao kući. Simpatičan, u beloj košulji sa savijenim rukavima, više je podsećao na Grka, nego na Portugalca. Svakoga od njih sam najiskrenije zamolila da nikada, nikome, i ni pod kojim uslovima ne prodaju imanje, jer sam planirala da ga kupim, ili, ako me život ne bude nagradio nekim dobitkom ili iznenadnom zaostavštinom, da idem tamo u najmanju ruku do kraja života.

U kući gospođe Pilar sve izgleda kao i onda kada su je napravili. Iza drvene ograde imanja je nadstrešnica koja služi umesto garaže. Iza je voćnjak čiji se kraj vidi tek kada se popnete na kulu u čijoj se dubini krije nekakav stari bunar i sistem za navodnjavanje. U bunaru žive ptice. Na njegovom zidu, deda gospođe Pilar je naslikao svog magarca kako okreće čekrk.
Sada sistem radi sam, ali ne znam kako... Voda odlazi do samog kraja imanja kako bi ceo voćnjak bio zaliven.

Na imanje idemo krajem jula kada su limunovi i pomorandže u dvorištu spremni za branje. Tada plaćamo gospođi Pilar kako bismo boravili sedam dana u njenoj kući. Kupujemo raj na sedam dana. Nije jeftino, ali u pakovanju dobijamo i iluziju da je sve to naše i da tih nedelju dana nikada neće proći. U voćnjaku gospođe Pilar ima i par mandarina, dve, tri jabuke, breskve i par smokava koje se kriju duboko među niskim stablima. Ima i par nareva, ali u to doba još uvek nisu zreli.
Porodica gospođe Pilar je previše zauzeta za breme koje održavanje tolikog imanja i kuće nose. Po voće niko ne dolazi, i ono ostaje da truli na zemlji. Volela bih da sam gospođa Pilar i da je sve to moje.
Jutrom skupljamo pomorandže iz voćnjaka pod prozorom. Prošlog puta sam ponela onu električnu cediljku koju su nam poklonili Renato i Patricia. Mislim da sam se toga odlično setila jer je stvarno dosadno cediti ručno tolike kile.

Pod kuće je od terakote. Postavljena je nekako ukoso i liči na podove hacijendi iz španskih časopisa o dekoru, ali je kod Pilar ipak lepše. Tepiha nema, i takav pod je mnogo lakše pometi kada vetar naveče nanese roze i crvene cvetove bungevilije i hibiskusa. Unutrašnji zid je do pola prekriven plavo belim ručno slikanim pliočicama. Njime ponekad protrči gušter i sakrije se međ' trsku i grede na krovu. Kamin nikada nismo ni palili, jer smo uvek dolazili leti. Skoro sav nameštaj, osim par stolova i stolica, Pilar je nasledila sa kućom. U dnu dnevne sobe je porodična kolekcija vina. Pilar nam nikada nije spomenula da nešto ne smemo da diramo, ali se naš razum suprotstavio svakoj želji da otvorimo neku od tih flaša. Sve porcelanske tanjire, staklene bokale, starinski nameštaj i escajge, ručno heklane stolnjake, ponjave i ćebad koje čuva u starim drvenim sanducima za miraz, gospođa Pilar nam nesebično daje na korišćenje. Hvala Pilar. U kući postoji samo jedan zaključan sobičak u koji bih volela da provirim, ali se trudim da na njega zaboravim, jer me deljenje već i ovoliko stvari od strane Pilar sa potpunim strancima - posramljuje. Ipak, posegnem za kvakom.

Na ulazu u kuću koji gleda u kuhinju, uz drvena vrata niz koje se obično spušta kolonija mrava, rastu dve visoke palme. U njihovim krošnjama žive leteći majmuni, ali njih možete čuti tek nakon sumraka jer su tokom dana omamljeni vrućinama. Kako su veoma obazrive životinje, retko se spuštaju do zemlje, a i kada to učine, morate biti veoma vispreni da biste ih videli. Ponekad kradu kese sa otpacima koje ostavljamo na visokim granama kako ih komšijsko kuče ne bi rasulo po dvorištu. Iako obazrivi, leteći majmuni znaju da budu veoma aljkavi i dosledni, tako da se raščerupana kesa ujutru uvek nalazi na jednom istom mestu u dvorištu. Iza kule u dubini dvorišta ima i po koji poljski pacov, ali se oni nikada ne približavaju kući. Možda se plaše majmuna. Ipak, izgleda kao da u dvorištu kuće svi žive složno, i kao da se raj otvara tek kada nikoga od nas nema.

Prošlog meseca je stiglo pismo gospođe Pilar. Pisalo je:
"Poštovani,
Želim da Vas obavestim da smo izdali kuću na godinu dana. Pretpostavljam da biste voleli da dođete i ovoga leta. Ukoliko želite, možemo se dogovoriti da Vam izdam neku drugu. Srdačno, Pilar. "

• 
  

"Poštovana gospođo Pilar,
Hvala na pismu. Mislim da ove godine nećemo ići na letovanje. Javite nam kada kuća bude slobodna.
PS Da li ste razmisljali da je prodate?"

Naravno da nemamo novca da je kupimo, ali ćemo i dalje uplaćivati lutriju. Pismo gospođe Pilar mi je baš teško palo.